Jedna sudska odluka iz Italije nedavno je izazvala veliku pažnju javnosti kada je očajna majka Marija iz grada Pavia odlučila da pravosudnim putem izbaci svoje odrasle sinove, starosti 40 i 42 godine, iz porodičnog doma. Situacija nije neobična u Italiji, kao ni u mnogim drugim zemljama, uključujući i Srbiju, gde mladi ljudi, pa čak i oni stariji, često ostaju da žive sa svojim roditeljima. Međutim, Marija je odlučila da stane na kraj ovom ustaljenom obrascu i zatraži sudsku pomoć kako bi naterala svoje odrasle sinove da napuste kuću, iako su obojica u četrdesetim godinama.
Lokalni mediji su izveštavali da su obojica sinova zaposlena i sposobna da se samostalno izdržavaju, ali su odbili majčinu molbu da se isele. Ovaj slučaj izazvao je polemiku o odnosu između roditeljskih prava, dužnosti i prava odrasle dece da odlučuju o svom životu. Presuda sugeriše na važnost razmatranja individualnih situacija i potreba svih uključenih strana kako bi se pronašlo pravedno rešenje u ovakvim delikatnim slučajevima.
– Oni nisu želeli ni da čuju – rekla je Marija, prenoseći informacije lokalnih novina La Provincia Pavese.
Marija je svoje sinove izdržavala dok su bili bez posla, očekujući da će, kada nađu posao, napustiti dom. Međutim, to se nije desilo. Umesto toga, obojica braće nisu doprinosili kućnim troškovima, nisu plaćali račune i nisu joj pomagali u obavljanju kućnih poslova, piše italijanski list.
– Živeli su kao paraziti na moj račun, nisam više to mogla da trpim – izjavila je Marija za pomenute medije.
Nakon što njene molbe nisu urodile plodom, odlučila je da se obrati sudu, tražeći deložaciju svojih sinova. Sutkinja je presudila u njenu korist. Sud je presudio da je, dok su braća bila bez posla, roditelj bio dužan da ih izdržava. Međutim, nakon što su počeli da zarađuju, to više nije bilo opravdano, s obzirom na to da su oba sina starija od 40 godina, navodi se u presudi.
Sistem i socijalne posledice
Ovaj slučaj ukazuje na šire društvene probleme koji pogađaju porodice u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju. Iako je presuda u Italiji bila drastična i izazvala pomešane reakcije, ona otvara važna pitanja o funkciji porodice i odgovornostima koje deca imaju prema svojim roditeljima, ali i o širem socijalnom sistemu.
U današnjem društvu, sistem socijalne zaštite i podrške porodicama suočava se sa brojnim izazovima, a mnoge deca koja se suočavaju sa teškim porodičnim okolnostima, zanemarivanjem ili zlostavljanjem, nisu u mogućnosti da se adekvatno podrže. U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, postoji veliki broj institucija i sistema koji pokušavaju da pruže pomoć deci u kriznim situacijama, međutim, broj dečjih domova i sličnih ustanova za nezbrinutu decu je i dalje zabrinjavajuće visok.
Prema podacima, broj dece koja se nalaze u domovima za nezbrinutu decu u Srbiji raste, što ukazuje na sve veću potrebu za boljim socijalnim mrežama i podrškom. U domovima za nezbrinutu decu boravi veliki broj mališana, a mnogi od njih dolaze iz porodičnih sredina u kojima su zanemareni, zlostavljani ili su pretrpeli traume. Država, iako se trudi da pruži pomoć, suočava se sa problemima u organizaciji i distribuciji tih resursa. Sistemi koji bi trebali pružiti sigurnost i stabilnost u ovom slučaju, često ne funkcionišu dovoljno brzo ili efikasno, što ima dugoročne posledice po decu koja odrastaju u tim institucijama.
U mnogim slučajevima, zakonodavne promene potrebne su kako bi se osigurala odgovornost svih strana u kriznim situacijama, kao što je bila situacija Marije i njenih sinova. Deca koja prekomerno ovise o roditeljima i odrastaju u takvim uslovima često su izložena većem riziku od socijalnih problema u odraslom životu. Iako se sve više postavlja pitanje odgovornosti roditelja u pogledu toga koliko dugo deca treba da ostanu sa njima, još uvek postoji previše nejasnoća kada je u pitanju obezbeđivanje dovoljno resursa i opcija za decu koje dolaze iz porodica sa ozbiljnim problemima.
Zdravstveni i socijalni radnici često upozoravaju na to da su posledice ovakvih situacija dugoročne i da je važno pružiti deci pravo na sigurno odrastanje, sa odgovarajućom podrškom zajednice i socijalnih službi. Deca koja se nalaze u domovima za nezbrinutu decu često se suočavaju sa izazovima u vezi sa mentalnim zdravljem i teškoćama u socijalizaciji, a mnogi od njih ne uspevaju da izgrade stabilne temelje za samostalan život.
Na kraju, slučaj Marije iz Italije može se smatrati samo jednim od mnogih koji ukazuju na sveprisutnu i često zanemarivanu društvenu dinamiku – gde roditelji moraju balansirati svoje odgovornosti, dok istovremeno država i društvo moraju pružiti adekvatnu zaštitu i podršku deci koja su izložena riziku od zapostavljanja i socijalnih problema.
