Petar Božović, jedan od najvećih glumaca naše scene, oduvek je bio poznat po svojoj autentičnosti i nesalomivom karakteru. Tokom svog života suočavao se s raznim nepravdama, a njegova potreba za pravdom i mirom dovela ga je do jednog neuobičajenog životnog poteza – povlačenja u planine. Ovaj čin, iako radikalan, doneo mu je neprocenjivo iskustvo koje danas smatra ključnim za oblikovanje svoje životne filozofije.
Beg od svakodnevice
Tokom devedesetih godina, u jeku društvenih i političkih previranja, Božović je odlučio da se povuče iz javnog života i pronađe utočište u crnogorskim planinama. Njegov beg trajao je četiri godine, a prema njegovim rečima, to nije bio samo fizički odlazak, već i duhovno osvešćenje.
„Pobegao sam od haosa, od svega što me gušilo,“ ispričao je Božović u jednom intervjuu iz 1998. godine. Njegovo povlačenje nije bilo motivisano odustajanjem od glume, već željom da pronađe mir u svetu preplavljenom nesigurnošću i promenama. Napustio je Beograd i zamenio gradske gužve spokojem Sinjajevine i Komova.
Život u harmoniji s prirodom
Tokom tih godina Božović se povezao s prirodom i ljudima čiji su životi duboko ukorenjeni u tradiciji i jednostavnosti. „Sa starim ljudima sam razgovarao o svemu, a oni su živeli onako kako pevaju junačke narodne pesme – bez žaljenja, s nepresušnom snagom,“ priseća se. Ta povezanost s prirodom i ovim ljudima omogućila mu je da ponovo proživi detinjstvo, što smatra neprocenjivim luksuzom u savremenom vremenu.
Njegovo iskustvo u planinama ga je naučilo da životne odgovore često ne treba tražiti daleko, već u sopstvenom okruženju. „Ljudi u planinama su uvek spremni da se suoče s izazovima. Kad dođe rat, oni se bore, a kad rat prođe, vraćaju se svakodnevnim obavezama. To su ljudi koji ostavljaju trag kroz svoju decu,“ rekao je glumac.
Povratak u glumu
Iako mu je život u planinama doneo duševni mir, ljubav prema glumi i pozorištu bila je presudna za njegov povratak. Podršku u toj odluci pružili su mu Rade Šerbedžija i njegova supruga Lenka. Božović je opisao kako ga je pozorište oduvek ispunjavalo na poseban način, nazivajući ga „ljubavlju svog života“.
Njegov povratak na scenu obeležio je komad Na čijoj strani, gde je prvi put igrao s legendarnim Ljubom Tadićem. „Kritičari su očekivali sukob, ali smo se na sceni savršeno nadopunjavali,“ prisetio se Božović s osmehom.
Porodica i unuka Anđelija
Danas Božović pronalazi najveću radost u vremenu provedenom sa svojom unukom Anđelijom. „Moram da joj otpevam sve pesme o Anđeliji,“ rekao je u jednom emotivnom intervjuu. Njegova povezanost s porodicom, iako retko tema razgovora, osvetljava njegovu nežniju stranu.
Božović se posebno osvrnuo na odnos sa starijim bratom, s kojim je često imao nesuglasice zbog prošlih porodičnih odluka. Ipak, ti odnosi su mu pružili dublje razumevanje o važnosti porodice i korena.
Petar Božović je kroz svoje povlačenje u planine pokazao kako je važno odvojiti vreme za introspekciju i vraćanje osnovnim vrednostima. Njegovo iskustvo života u prirodi, daleko od svakodnevnih briga, donelo mu je novu perspektivu i inspiraciju za buduće glumačke projekte. Njegova priča je podsetnik da je ponekad potrebno povući se kako bismo se vratili jači, spremni za nove izazove.
Božović ostaje simbol autentičnosti, hrabrosti i ljubavi prema umetnosti, dok njegov životni put služi kao inspiracija za sve koji traže dublji smisao u svetu prepunom nesigurnosti.
