U mirnom selu na padinama Golije, gde se tradicija i običaji prenose s generacije na generaciju, pojavila se priča koja je mnoge dirnula. Mirjeta, mlada žena iz Albanije, stigla je u ovo zabačeno selo tražeći novi početak. Nije znala srpski jezik niti je bila upoznata s lokalnim običajima, ali ljubav prema Đorđu, mladiću iz sela, promenila je njen život iz korena.
Kada je prvi put stigla, suočila se s brojnim izazovima. – Nisam ni znala šta da očekujem kada sam napustila svoj dom u malom selu na jugu Albanije. Bila sam preplašena, ali u isto vreme ispunjena nadom da ću pronaći sreću – priča Mirjeta. U njenom rodnom kraju porodica i religija igraju ključnu ulogu, pa je odlazak u nepoznato bio veliki korak. – Susret s Đorđem bio je sudbonosan. Iako smo poticali iz različitih kultura, ljubav je premostila sve prepreke – dodaje ona.
Mirjeta i Đorđe odlučili su da se venčaju, ali njihova odluka nije bila lako prihvaćena. – Moja porodica nije bila zadovoljna, naročito moja braća. Smatrali su da napuštam svoje korene i da ću zaboraviti na naše običaje. S druge strane, Đorđeva porodica bila je zabrinuta kako će selo reagovati na novu snaju – iskrena je Mirjeta. Uprkos svemu, odlučili su da grade zajednički život zasnovan na međusobnom poštovanju i ljubavi.
Venčanje je održano u septembru, a samo nekoliko meseci kasnije Mirjeta se prvi put susrela s pravoslavnom slavom. – Nikoljdan je bio moj prvi susret s ovim običajem. Nisam znala šta da očekujem. Porodica se okupila, svekrva je spremila bogatu trpezu, a ikona Svetog Nikole stajala je na čelu stola. Bilo je to za mene potpuno novo iskustvo – seća se Mirjeta. Iako je u početku bila nesigurna, ubrzo je počela da uči o značaju slave i postepeno se prilagođavala novim običajima.
Godine su prolazile, a Mirjeta je sve više prihvatala život u Srbiji. Danas je ona ta koja priprema slavski kolač i organizuje proslavu Nikoljdan. – Komšije me sada gledaju s poštovanjem, a ja se osećam kao deo zajednice. I dalje poštujem svoju veru, ali sam prihvatila i pravoslavne običaje zbog Đorđa i dece. Za mene je najvažnije da je porodica srećna i složna – priča Mirjeta.
Ipak, njen put nije bio bez izazova. Kada je njena porodica u Albaniji saznala da učestvuje u proslavi pravoslavnih praznika, usledile su brojne osude. – Majka me je pitala: ‘Zar si zaboravila na svoje korene? Šta je sledeće? Hoćeš li nas potpuno zaboraviti?’ Te reči su me pogodile, jer volim i svoj narod i svoju porodicu, ali sada imam novu porodicu koja mi je najvažnija – iskreno kaže Mirjeta.
Uprkos svim teškoćama, Mirjeta je danas srećna i zadovoljna. Njen život na Goliji postao je priča o ljubavi, toleranciji i međusobnom razumevanju. – Naučila sam da ljubav ne poznaje granice i da je moguće spojiti dve naizgled nespojive kulture. Važno je samo da postoji volja i spremnost na kompromis – zaključuje Mirjeta.
Njena priča je inspiracija mnogima, posebno mladim ljudima koji se suočavaju s izazovima multikulturalnih brakova. Uz međusobno poštovanje i ljubav, prepreke se mogu prevazići, a život postaje bogatiji i ispunjeniji.
