Nešto ranije ovih dana u Beogradskom naselju Rakovica dogodio se pravi pakao na ulici, vlasnički pas ugrizao je dečaka L.Đ. (7), nakon čega je došlo do sukoba između oca djeteta i vlasnika životinje. Telegraf saznaje da je vlasnički pas otkinuo povodac i ugrizao dijete (7), nakon čega je vlasnik napustio mjesto napada, odnosno “pobjegao”. Međutim, otac napadnutog djeteta jurio je vlasnika i udario ga u lice, koji mu je potom poprskao suzavac u lice!
Nažalost, zbog težine zadobijenih povreda, dječak je hitno prevezen u bolnicu u Tiershovu sa povredama natkoljenice. Policija je odmah intervenisala i uhapsila dve osobe. O slučaju su obaviješteni tužioci.
Kako to funkcionira?
– Njihovo ponašanje je naslijeđeno od vukova, imaju vođu. Imaju “satelite” koji pokušavaju odvratiti njihov plijen kako bi vođa mogao da napadne, rekao je Gavrich, dodajući da je bježanje najgora stvar koju osoba može učiniti:
– Kada počnete da bježite od grupe, vi ste plijen.
Rekao je da su na ulicama najčešće viđeni psi koji su nekada bili kućni ljubimci. Pridružuju se grupama sa strahom i poštuju hijerarhiju unutar njih.
– Dešavalo se da gazda udari psa, ali bi on nastavio da ga prati jer im je tako bilo i tako je od tada. Psi traže pažnju i vođu čopora.
Ljudi često nemaju vremena za svoje životinje, a kada imaju previše energije, životinje postaju destruktivne, žvaću namještaj… a onda ih izbacuju na ulicu. Ljudi ne misle da su oni uzrok – rekao je on, napominjući da su vlasnici i kućni ljubimci u čoporu, a i tu se zna ko je vođa.
Rekao je da psi neće napadati ljude “iz čista mira”, što je u skladu sa psećom logikom.
– Pre svega zato što je čovek stariji od njega. Psi mogu prepoznati jedni druge i odrediti svoju snagu na osnovu visine očiju. Gledaju koliki je pas. Rekao je da mali nikada ne napadaju velike.
To također objašnjava zašto se napadi i dalje dešavaju.
Četiri razloga zašto psi napadaju ljude
– Psi laju kako bi upozorili ljude da ulaze na njihovu teritoriju. Čoper može napasti da zaštiti mladunčad. Ovo se retko dešava. Desilo se da pokušavaju da brane teritoriju na kojoj ima hrane. Ako postoji kontejner s hranom koji se redovno baca, onda oni pokušavaju obraniti svoj izvor života – objašnjava zašto, ističući podatke koji podržavaju poslovicu “psi koji laju ne grizu”:
– Psi laju kao upozorenje. Kada želi da napadne, zatvori usta, škripi zubima, podiže kosu, sklapa uši, ponekad podvije rep, a ponekad čak i maše repom. Dakle, ako maše repom, to ne znači da neće napasti. Ali psi koji laju kada prođete pored vašeg dvorišta obično će prestati da laju kada uđete u vaše dvorište.
Zabilježeni su i slučajevi da psi jure vreću hrane, što je poseban problem za djecu.
– Psi su ih pratili, ljudi su se uspaničili i tukli vreće, psi su mislili da je napad. To je zbrka između čovjeka i čopora pasa. Najveći problem je što su djeca teška kategorija jer su tako mala. Psi misle da su manji plijen koji se lako može savladati – rekao je on, navodeći mogući scenario:
– Roditelji pakuju hranu svog djeteta i kače mu je na ranac. Ti prvaci, drugi, treći… psi samo krenu za hranom, a djeca počnu bježati i onda to napravi veću paniku i tako eskalira. Preporučujemo roditeljima i djeci da hranu ne stavljaju u vrećice, već u kutije koje ne emituju mirise, jer psi imaju mnogo oštriji njuh od nas.
Osim upozorenja da ne treba bježati, objašnjava i šta osoba treba da uradi kada je u prisustvu čopora pasa.
Kako odgovoriti u krizi?
– Ako grupa pasa stane ispred osobe očekujući njegovu reakciju, osoba ne smije paničariti i ne smije pobjeći. Druga stvar je da ih ne bi trebao ni napadati. U prvom slučaju na njega se gleda kao na plijen. Ako počnete da ih napadate, vi ste de facto agresor i oni će se braniti. Mogu vas napasti. Važno je ignorisati ih – rekao je, objašnjavajući kako se to radi:
– Niti pokazuje da ih se plašite niti da ste im pretnja. Treba stati i sačekati da im prođe test, ne gledati psa u oči, ne smijati mu se, tj. Ne perite zube.
Također je rekao da ljudi pogrešno vjeruju da su veliki psi opasni, a statistike pokazuju da najčešće ujedu manje pse. Koren toga, rekao je, je strah.
– Pas koji se oseća bezbedno u naručju vlasnika može da ugrize kada neko pokuša da ga pomazi – rekao je on, napominjući da to nije slučaj sa velikim psima jer se nisu osećali ugroženo.
Takođe je primetio da “nesporazumi” između ljudi i pasa nastaju iz najboljih namera. Kada se dva psa sretnu vezana, htjet će osjetiti miris jedan drugog, a vlasnik ih često vuče kako bi izbjegli sukob.
– Ako me vlasnik privuče k sebi, to znači da postoji opasnost i da ga zaštitim – objašnjava situaciju iz ugla psa, čuvara i odanog prijatelja:
– Kada su psi u grupama, oni se skupljaju. Što su gušće, to su moćnije. Ovo je samo signal da se pas sprema da napadne i da ga još više vuče, što stvara nesporazum. Također je rekao da različite vrste pasa različito reagiraju i da ljudi mogu zauzeti pogrešan pristup. Ne bi trebalo ići u dvorište ovčarskog psa, rekao je. Rekao je da je veoma teritorijaln. Haskiji su, s druge strane, bezopasni, ali se ne vezuju za ljude.
