Ana je Kineskinja koju su roditelji ostavili na čuvanje leskovačkim Srbima kada je imala samo četiri meseca, a odrasla je uz njih osećajući se kao Stojanno Vicki žena, danas ima 20 godina, studira FON, a ona u Kinu ide samo kao turista.
Mlada Kineskinja Ana Guo (20 godina) jedna je od retkih osoba koja ima dve porodice – kinesku i srpsku. Naime, kada je imala samo četiri meseca, njeni biološki roditelji Šao Ven i Pej Ven dali su je porodici Stojković u selu Oravica kod Leskovca.
Iako je neko vreme trebalo da živi sa roditeljima Srbima, Ana je ostala zauvek i postala prava Srpkinja. Ona je za Nova.rs rekla da gde god da se pojavi ljudi se uzbuđuju jer njen srpski govori tečno kao i mi ostali, dok kineski nije najbolji, zbog čega ide na privatne časove.
Biološka porodica Ane Guo Stojković je mlada kinesko-srpska žena koja je 1999. godine došla u Srbiju da pokrene privatni biznis.
https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Fana.guostojkovic%2Fposts%2F848393509856754%3A848393509856754&display=popup&ref=embed_post&src=post
Odlučili su da Leskovac postanu centar svog poslovanja, a posao im je krenuo odlično. Upoznali su mnoge od nas, s nekima se sprijateljili, pa čak i postali cimeri. 2004. godine rođena je mala Ana. Njeni roditelji su nastavili da vode posao, ali pošto su bili stalno zaposleni i živeli na relaciji Leskovac-Kina, odlučili su da četvoromesečno dete ostave porodici svojih srpskih prijatelja, porodici Stojković.
Ana, kinesko-srpska beba, sada ima 20 godina, priča za Nova.rs o svom životu u Leskovcu i zašto je voljena sa svih strana: „Mislim da su moji biološki roditelji veoma naklonjeni mojim roditeljima Srbima. Veoma samopouzdani posebno srećna što imaju ćerku, jer su imali tri sina pa sam im došla u ruke, i danima, nedeljama, mesecima… Konačno, ja i ja. Oni smo zajedno ceo život”, rekla je Ana na početku. razgovora.
Dodala je da joj se život odvijao potpuno spontano i neplanirano.
“Sve se desilo spontano. Moji biološki roditelji su pre nekoliko godina planirali da me odvedu u Beograd, a zatim u Kinu da učim jezik, ali ja tada nisam bio zainteresovan i ostao sam u Srbiji. Uostalom, navikao sam na ovo. vrsta života, još nisam spremna da je promenim”, znala je.
Srpski roditelji su je naučili pravim srpskim vrednostima i običajima, a Ana, naravno, govori srpski. Ona ne razume kineski, pa je išla na privatne časove da bi lakše komunicirala sa svojom porodicom u Kini, „što je svima bilo čudno i interesantno, srpski je moj maternji jezik, iako je kineski, ali ja sam još uvek ga učim, čak i meni je smešno i slatko, ali pošto sam odrastao u srpskoj porodici, prirodno je da znam srpski.”
Rekla je da je imala sreće što je uvek imala dobre ljude oko sebe, da se nikada nije osećala drugačijom od drugih, a da su je njena braća Mladen, Nikolaj i Lazar posebno voleli „Svi su me gledali kao da sam jedna osoba. Moja porodica me ne odvaja od moje braće, Slada se uvek šali da se brine o meni više nego o mojoj braći, ja sam najmlađi i beba, što je normalno s obzirom na to da su oni mnogo stariji od mene Savršeno sam se prilagodio srpskoj kulturi i ne razlikujem se od ostalih osim po svom izgledu. “ rekla je ponosna Ana.
