Sveti Stefan, poznat i kao prvomučenik, jedan je od najvažnijih svetitelja u hrišćanskoj tradiciji. Njegov praznik, Stevanjdan, obeležava se 27. decembra, odmah nakon Božića, i predstavlja dan duboko ukorenjen u pravoslavnoj veri i narodnim običajima. Kao prvi hrišćanski mučenik, Sveti Stefan simbolizuje hrabrost i nepokolebljivu veru, a njegovo ime nosi posebno mesto u istoriji srpskog naroda i pravoslavne crkve.
Život i mučeništvo Svetog Stefana
Prema hrišćanskoj tradiciji, Sveti Stefan bio je arhiđakon prvobitne Jerusalimske crkve. Apostoli su ga, zajedno sa još šestoricom, postavili za đakona kako bi pomagao siromašnima i širio hrišćansku veru. Stefan je bio prepoznatljiv po svojoj predanosti, hrabrosti i čudotvornim delima. Veruje se da je bio ispunjen snagom Duha Svetoga, zbog čega je često pomagao ljudima u nevolji i svedočenjem širio učenje Isusa Hrista.
Međutim, njegov rad izazvao je zavist i neprijateljstvo među jevrejskim vođama. Lažno je optužen za bogohuljenje i izveden pred sud. U trenucima suđenja, Stefan je odvažno branio svoju veru i izneo proročanstva o dolasku Mesije. Njegova nepokolebljivost izazvala je gnev okupljenih, te je osuđen na kamenovanje. Pre nego što je preminuo, Stefan je izgovorio reči koje su postale simbol oproštaja i hrišćanske ljubavi: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj“. Ove reči odražavaju dubinu njegove vere i spremnost da oprosti čak i svojim ubicama.
Običaji na Stevanjdan
Stevanjdan je jedan od važnijih praznika u srpskoj tradiciji, a običaji koji se vezuju za ovaj dan imaju duboke korene u narodnim verovanjima. Jedan od najznačajnijih običaja jeste iznošenje božićne slame iz domaćinstva, što simbolizuje završetak božićnih praznika. Veruje se da slama, koja je tokom Božića bila deo kućnog oltara, ima čudotvorna svojstva.
- Slama se najčešće polaže u vinograde kako bi godina donela bogat rod.
- Takođe, postavlja se u kokošinjce kako bi kokoške nosile više jaja, čime se povećava plodnost domaćih životinja.
- U nekim krajevima, veruje se da se slama mora ukloniti u tišini, jer svaki glas može prekinuti božićni blagoslov.
Ovi običaji odražavaju duboku povezanost sa prirodom i veru u Božiju zaštitu domaćinstva.
Sveti Stefan i dinastija Nemanjić
Sveti Stefan zauzima posebno mesto u istoriji srpskog naroda, budući da je bio zaštitnik dinastije Nemanjić. Ova slavna dinastija često je svoje ime povezivala sa Svetim Stefanom, ističući svoju posvećenost hrišćanskim vrednostima. Srpski kraljevi, uključujući Stefana Nemanju, Stefana Prvovenčanog i druge, nosili su njegovo ime kao znak poštovanja prema svetitelju.
Ime „Stefan“ postalo je sinonim za legitimitet i božansko pravo na vlast. Sveti Stefan se pojavljivao na vladarskim pečatima, freskama i kovanicama, čime je dodatno učvršćena njegova veza sa srpskom državom. Dinastija Nemanjić je kroz njegovo ime naglašavala svoju privrženost pravoslavnoj veri i moralnim vrednostima.
Značaj Stevanjdana u srpskom društvu
Stevanjdan se u srpskom narodu često naziva „slavom škrtica“ jer dolazi odmah nakon Božića, kada su domaćinstva već iscrpljena od prazničnih obroka. Ipak, ovaj dan je prilika za porodično okupljanje i poštovanje narodnih običaja. Vernici posećuju crkve, pale sveće i mole se Svetom Stefanu za zdravlje i napredak.
Za mnoge porodice, Stevanjdan je i krsna slava, dan kada se obeležava dolazak rodbine i prijatelja uz tradicionalnu trpezu. Kroz slavljenje ovog praznika, očuvana je veza između prošlosti i sadašnjosti, kao i zajednička vera u snagu molitve i svetitelja.
Sveti Stefan, prvomučenik i arhiđakon, ostavio je dubok trag u hrišćanskoj istoriji i srpskoj tradiciji. Njegov život i mučeništvo predstavljaju simbol nepokolebljive vere i hrabrosti, dok običaji na Stevanjdan odražavaju bogatstvo narodnih verovanja i ljubav prema tradiciji. Praznik Svetog Stefana ne samo da čuva sećanje na njegovu žrtvu, već i podseća na značaj porodice, zajedništva i duhovnih vrednosti u životu svakog vernika. Kroz vekove, Stevanjdan ostaje duboko ukorenjen u srpskoj kulturi i verovanju, osvetljavajući put svim onima koji traže mir, blagoslov i veru.
