Evropski parlament je velikom većinom usvojio najstrožu rezoluciju do sada o Srbiji, čime je Beogradu i predsjedniku Aleksandru Vučiću poslao jasan politički signal da evropski put više ne može biti tek deklarativna fraza. Ova rezolucija, koju su podržale gotovo sve velike političke grupacije u Evropskom parlamentu, ukazuje na ozbiljan demokratski nazadak, pritiske na medije, ugrožavanje pravosuđa i autoritarne tendencije u samom vrhu vlasti.
Evroparlamentarci su posebno istakli da se u Srbiji guši sloboda izražavanja i da se državni resursi koriste za političku kontrolu i propagandu. U dokumentu se jasno navodi da Srbija mora hitno prekinuti s praksama koje „destabilizuju region“, te da će finansijska pomoć iz evropskih fondova biti uslovljena konkretnim reformama, a ne samo obećanjima. Rezolucija se osvrće i na odnose Beograda s Moskvom, podsjećajući da Srbija kao zemlja kandidat mora uskladiti svoju spoljnu politiku s evropskom — a ne balansirati između Istoka i Zapada.
Posebno je naglašeno da vlast u Beogradu sve češće koristi nacionalističku retoriku i kampanje dezinformacija kako bi skrenula pažnju sa unutrašnjih problema i korupcije. Evropski parlament je pozvao i Evropsku komisiju da pojača nadzor nad trošenjem evropskih sredstava, jer postoji sumnja da se značajan dio tih sredstava koristi netransparentno ili u političke svrhe.
Za Aleksandra Vučića, ovo je bez dileme najveće upozorenje iz Brisela do sada. On je godinama uspješno balansirao između Bruxellesa, Washingtona i Moskve, predstavljajući se Zapadu kao garant stabilnosti, a kod kuće kao branitelj nacionalnih interesa. No, ta igra, čini se, više ne prolazi. Rezolucija jasno kaže da stabilnost ne može biti izgovor za autoritarizam.
U Srbiji se očekuje burna reakcija vlasti. Već se najavljuju izjave u kojima će se Brisel optužiti za „neprijateljski odnos“ prema Srbiji, a evropski parlamentarci za „miješanje u unutrašnja pitanja“. Međutim, činjenica je da je evropska poruka nedvosmislena: bez istinskih reformi nema napretka, ni članstva.
Ova rezolucija, kako smatraju brojni analitičari, označava početak nove faze odnosa između Srbije i Evropske unije. To više nije dijalog zasnovan na kurtoaznim osmjesima i političkim floskulama, nego ozbiljan test povjerenja. U pitanju je poruka da se Evropa umorila od Vučićeve „politike na dvije stolice“ i da želi konkretne rezultate – od medijskih sloboda, preko pravosuđa, do iskrenog odnosa prema susjedima i prošlosti.
Ako Vučić odluči da ignoriše ove zahtjeve, Srbija bi mogla ostati ne samo usporena na evropskom putu, već i izolovana. No, ako prihvati izazov i krene u stvarne reforme, ovo bi mogao biti trenutak preokreta koji bi otvorio novu eru u odnosima Beograda i Brisela.
U svakom slučaju, poruka iz Evrope nikada nije bila glasnija – vrijeme praznih obećanja je prošlo, a pred Srbijom je izbor: demokratija ili stagnacija.
#EvropskiParlament #Srbija #Vučić #EvropskaUnija #Politika #Reforme #Demokratija #ZapadniBalkan
