Nutricionista Milka Raičević gostovala je u emisiji 150 minuta, gde je podelila važne savete o očuvanju hrane nakon proslava, ali i o svakodnevnim navikama koje mogu doprineti boljem zdravlju. Istakla je da je ključno pravilno rukovati ostacima hrane kako bi se izbegle potencijalne zdravstvene opasnosti i smanjilo bacanje hrane.
Šta raditi sa ostacima hrane nakon slavlja?
Prema Milki Raičević, bolje je baciti hranu nego je danima jesti. Ostaci hrane, naročito oni koji su nepravilno čuvani, mogu postati izvor raznih bakterija i prouzrokovati probavne tegobe.
– Prioritet je da sve što ima majonez ili slične dodatke odmah eliminišemo iz frižidera ukoliko nije pojedeno u kratkom roku. Ukoliko smo, na primer, meso ostavili u frižideru više dana bez zamrzavanja, bolje je baciti ga nego rizikovati zdravlje – objasnila je nutricionistkinja.
Ona savetuje da se odmah nakon slavlja napravi pregled preostalih namirnica kako bi se izbeglo nepotrebno bacanje hrane. Pravilna organizacija sledećih obroka i zamrzavanje određenih namirnica mogu uveliko pomoći u smanjenju otpada.
Koje namirnice možemo zamrzavati, a koje ne?
Jedan od najvažnijih saveta koje je Raičević dala odnosi se na pravilno zamrzavanje hrane. Dok se meso može uspešno zamrznuti i sačuvati za kasniju upotrebu, određene vrste jela apsolutno ne treba zamrzavati.
– Jela koja sadrže krompir, poput ruske salate, ne treba stavljati u zamrzivač. Isto važi i za testeninu – njihova tekstura i ukus se značajno menjaju nakon zamrzavanja, što može narušiti kvalitet obroka.
Prema njenim rečima, najbolji način za očuvanje hrane jeste zamrzavanje mesa u manjim porcijama. Na taj način možemo lako odmrznuti samo onoliko koliko nam je potrebno, čime se sprečava rasipanje.
Smanjiti količine za sledeće prilike
Jedan od ključnih saveta koje je Milka Raičević dala jeste planiranje obroka za buduće proslave.
– Važno je izvući zaključak iz onoga što je ostalo nakon slavlja. Sledeći put, trebalo bi da planiramo manje količine kako bi se izbeglo prekomerno pravljenje hrane.
Ovo ne samo da pomaže u očuvanju resursa i smanjenju otpada, već doprinosi i boljoj kontroli troškova.
Globalni problem bacanja hrane
Raičević je takođe istakla globalni problem bacanja hrane. Dok mnogi ljudi širom sveta gladuju, u razvijenim zemljama tone hrane završavaju na deponijama. Prema njenim rečima, svest o ovom problemu treba da bude prisutna u svakom domaćinstvu.
– Ako vidimo da će nešto ostati nakon obroka, važno je da to na vreme zamrznemo ili iskoristimo na druge načine. Na taj način smanjujemo nepotrebno bacanje i doprinosimo globalnoj borbi protiv gladi.
Saveti za bolju probavu
Osim saveta o čuvanju hrane, Milka Raičević je podelila i korisne savete za poboljšanje probave i opšteg zdravlja. Preporučila je da svako jutro započnemo konzumiranjem mlake limunade ili jabukovog sirćeta.
– To je idealan podstrek za organizam i pomaže mu da bolje vari hranu tokom dana.
Takođe je istakla značaj pravilnog završetka dana.
– Dan bi trebalo završiti laganom voćkom, poput šljive ili smokve. One doprinose boljoj probavi i pomažu telu da se regeneriše tokom noći.
Saveti nutricioniste Milke Raičević pomažu nam da razmislimo o načinu na koji rukujemo hranom i o našim svakodnevnim navikama. Pravilno čuvanje i planiranje obroka ne samo da čuvaju zdravlje, već i smanjuju nepotrebno bacanje hrane, što je posebno važno u današnje vreme. Usvajanjem ovih jednostavnih, ali korisnih saveta, možemo unaprediti kvalitet života i doprineti očuvanju planete.
