Još u 17. veku, na Siciliji, jedna monahinja izazvala je pravu uzbunu i ostavila misteriju koja intrigira naučnike i javnost više od tri veka. Sestra Marija Krosifisa dela Koncesione, tada 31-godišnja monahinja u manastiru “Palma di Montechiaro”, postala je poznata po navodnom pisanju „đavoljeg pisma“. Ovo pismo, koje je sadržalo neobičnu mešavinu simbola i jezika, datira iz 11. avgusta 1676. godine i od tada je predmet brojnih istraživanja i spekulacija.
Neobičan incident i čudno otkriće
Legenda kaže da je sestra Marija pronađena na podu svoje ćelije, s licem prekrivenim tintom i pismom u rukama. Ovaj incident izazvao je šok među njenim sestrama u samostanu, jer je verovano da je pismo napisano pod uticajem đavola. Dokument se sastojao od 14 redova ispisanih nepoznatim simbolima, za koje se smatralo da su poruka demona s ciljem da skrenu sestru Mariju s njenog duhovnog puta.
Prema zapisima, sestra Marija je od svoje 15. godine želela da posveti život Bogu. Njena odlučnost da se povuče u manastir i zaređenje pratila je snažna vera, ali i neobjašnjivi unutrašnji konflikti. Nakon incidenta, mnogi su verovali da je bila opsednuta demonima, dok su drugi smatrali da je patila od ozbiljnih psiholoških problema.
Dešifrovanje pisma
Godinama nakon nastanka, pismo je ostalo nerazjašnjena misterija. Italijanski istraživači, vođeni Danieleom Abateom, direktorom Ludum Science Centra, 2017. godine pokušali su da razjasne njegovo značenje. Abate i njegov tim koristili su specijalizovani softver za analizu simbola i jezika kako bi dešifrovali pismo. Rezultati su pokazali da je tekst napisan kombinacijom grčkog, latinskog, runskog i arapskog jezika.
“Pismo izgleda kao da je napisano stenografijom,” objasnio je Abate. “Pretpostavili smo da je sestra Marija osmislila novi vokabular koristeći drevna slova koja je mogla poznavati.” Kroz analizu simbola i njihovih ponavljanja, tim je uspeo da prepozna strukturu i značenje određenih delova.
Poruka s jezivim značenjem
Sadržaj pisma otkrio je kontroverzne i uznemirujuće poruke. U njemu je Sveto Trojstvo opisano kao „mrtvi teret“, dok je postojala i rečenica: „Bog misli da može osloboditi smrtnike, ali sistem ne funkcioniše ni za koga.“ Još jedan deo teksta sadržavao je referencu na reku Stiks, koja se u grčkoj i rimskoj mitologiji povezuje s prelaskom u podzemni svet. Ove poruke su izazvale teorije da je sestra Marija bila u stanju duboke krize vere ili da je imala mentalne poremećaje.
Psihološki profil sestre Marije
Prema Abateu, dešifrovanje pisma bilo je moguće samo uz razumevanje psihološkog stanja autorke. Sestra Marija je, prema istorijskim zapisima, tokom noći često vrištala i tvrdila da se bori protiv demona. Njene vizije i ponašanje mogli bi se objasniti teškim stresom, izolacijom u manastiru ili psihološkim poremećajima kao što su paranoja i halucinacije.
“Slika đavola često se pojavljuje kod osoba s određenim poremećajima,” objasnio je Abate. “Pismo sadrži elemente koji ukazuju na duboko unutrašnje sukobe, ali i na briljantno poznavanje jezika i simbola.”
Teorije i zaključci
Dok neki veruju da je pismo autentična poruka đavola, drugi smatraju da je rezultat dubokih psiholoških problema sestre Marije. Naučnici ne isključuju mogućnost da je monahinja svesno kreirala pismo kako bi izrazila svoje unutrašnje sumnje i sukobe. Bez obzira na tačnu prirodu ovog dokumenta, on ostaje fascinantan primer mešavine mistike, psihologije i istorije. Misterija đavoljeg pisma i dalje inspiriše istraživače i entuzijaste da istraže granice ljudske psihe i pitanja vere. Sestra Marija Krosifisa dela Koncesione ostaje simbol zagonetnih i neobjašnjenih fenomena koji izazivaju divljenje i strahopoštovanje.
