Natalija je sedela u automobilu parkiranom ispred supermarketa, gledajuci snimak na telefonu. Na ekranu je njen suprug Andrej grlio nepoznatu zenu u dnevnoj sobi njihove svekrve. Njeni prsti su drhtali dok je mučnina rasla u grlu. Rec „izdaja“ pulsirala je u njenim slepoočnicama, nadjačavajuci sve druge misli.
Pre tri nedelje, Natalija nije ni slutila da će kamera instalirana u kuci njene svekrve otkriti tajne koje ce joj promeniti zivot. Sve je pocelo nevino. Vera Pavlovna, Andrejeva majka, trazila je kameru za slucaj nužde.
- Natašenko, nikad se ne zna sta moze biti, — govorila je Vera. — Ako padnem ili mi pozli, bice lakse da me drzis na oku.
Natalija se slozila, ne sluteci sta ce kamera zabeležiti. Prvih nekoliko nedelja sve je izgledalo normalno. Natalija bi povremeno proveravala snimke, zadovoljna sto je sve u redu. Vera Pavlovna je zživela sama, odbijajuci da se preseli kod sina, i kamera je trebala samo povecati sigurnost.
Međutim, stvari su pocele da se menjaju. Andrej, arhitekta u velikoj firmi, poceo je cesce da kasni. Pravdao se rokovima, ali Natalija je jednog dana slucajno proverila kameru i videla ga kako ulazi u majcinu kucu. Ubrzo nakon toga, zena u uskoj haljini pridruzila mu se u dnevnoj sobi.
Srce joj je stalo. Gledala je kako njen muz i nepoznata zena razmenjuju zagrljaje i poljupce. Kamera je zabeležila svaki trenutak, a Natalija je ostala skamenjena. Deset godina braka, zajednicki snovi i planovi, sada su izgledali kao laž.
Sledeci dani bili su pravi pakao. Natalija je prikupljala dokaze, svake veceri gledajuci snimke. Andrej je i dalje dolazio u majcinu kucu sa ljubavnicom. Poslednji snimak bio je najgori – njih dvoje su razgovarali o zajednickoj buducnosti. Marina, kako ju je nazvao, pitala je kada ce reci supruzi istinu. Andrej je odgovorio da mora biti oprezan zbog zajednicke imovine.
Natalija je tog trenutka donela odluku. Odvezla se pravo kod advokata. Tokom razgovora, razjasnili su njena prava i sledece korake. Njena advokatkinja, Irina Mihajlovna, ukazala joj je na vaznost snimaka kao dokaza u brakorazvodnom postupku.
Nakon posete advokatu, Natalija je pozvala svoju najbolju prijateljicu Katju.
- Mogu li da ostanem kod tebe neko vreme? — pitala je, jedva susprezuci suze.
Katja je odmah pristala. Natalija je kod kuce spakovala najosnovnije stvari – dokumente, laptop i jednu fotografiju roditelja. Prstenje je ostavila na stocicu, simbolican zavrsetak jednog poglavlja.
Dok je izlazila iz stana, poslala je snimke Andreju i svekrvi. Telefon je ubrzo poceo da zvoni, ali je Natalija ignorisala pozive. Vera Pavlovna je bila slomljena, izvinjavajuci se sto nije znala za sinovljeve postupke.
- Verujem vam, Vera Pavlovna, — odgovorila je Natalija. — Ali nema povratka.
Sledece nedelje protekle su u haosu. Andrej je pokusavao da se opravda, istovremeno preteci i moleci. Njegova ljubavnica, ispostavilo se, bila je zaposlenica njihove zajednicke firme. Natalija je bila zaprepascena – ona ju je licno angazovala.
Razvod je bio tezak, ali Natalija nije odstupala. Andrej je na kraju pokazao svoje pravo lice, optuzujuci je da ce propasti bez njega. Ali Natalija je znala da je jaca nego sto je mislila. Njena odlucnost da povrati kontrolu nad svojim zivotom postajala je sve cvrsca.
Vera Pavlovna je nastavila da pruza podrsku, iako slomljena sinovljevim ponasanjem. Njih dve su odrzavale kontakt, nalazeci utehu jedna u drugoj. Natalija je nastavila dalje, odlucna da izgradi novi zivot bez lazi i izdaje. Ova prica o izdaji pokazuje snagu jedne zene da prebrodi bol i zapocne iznova. Natalija je naucila da, iako je ljubav vazna, samopostovanje i istina uvek moraju biti na prvom mestu.
