Vladeta Jerotić, jedan od najcenjenijih srpskih filozofa, psihologa i pisaca, često je ukazivao na duboku povezanost između tela i uma, kao i na značaj emocionalnog, mentalnog i duhovnog zdravlja u procesu lečenja. Njegove reči i stavovi o psihosomatskim bolestima i dalje izazivaju pažnju, jer nam omogućavaju da bolje razumemo kako stres, unutrašnji konflikti i potisnute emocije mogu uticati na naše fizičko zdravlje.
Jerotić je bio neumoran u svom verovanju da gotovo sve bolesti imaju psihosomatsku osnovu, naglašavajući da fizičko zdravlje nije samo rezultat genetike ili spoljnog okruženja, već i unutrašnjih faktora, poput naših misli, osećanja i verovanja. Njegovo mišljenje bilo je jasno: telo i um su povezani na načine koje mnogi ljudi ne razumeju, a ignorišući ovu vezu, ne možemo u potpunosti razumeti uzroke mnogih bolesti.
Psihosomatske bolesti: Uzrok i posledica unutrašnjih konflikata
Psihosomatske bolesti, kako ih Jerotić definiše, nastaju kada psihološki stres, potisnute emocije i nesvesni konflikti naruše balans u organizmu. Dok su mnogi ljudi skloni da vide fizičku bolest kao isključivo biološki problem, Jerotić je naglašavao kako unutrašnje emocije i nesvesni stres mogu imati dubok uticaj na telo. Na primer, osobe koje ne obrađuju svoja osećanja straha, tuge ili besa, često se suočavaju sa zdravstvenim problemima koji na kraju postaju ozbiljni i teže lečivi.
Ovaj stav poziva nas da preispitamo naš način života i odgovor na stresne situacije. Jerotić je verovao da potisnute emocije mogu izazvati dugoročne posledice po telo, što može dovesti do razvoja bolesti poput migrena, problema sa srcem, ali i ozbiljnijih stanja poput autoimunih bolesti ili raka. Jerotić je često ponavljao da su, od gripa do raka, gotovo sve bolesti psihosomatske, jer telo reaguje ne samo na spoljne faktore, već i na unutrašnje, neizražene emocije i mentalne blokade.
Uticaj stresa na zdravlje
Jedan od ključnih faktora u razvoju psihosomatskih bolesti, prema Jerotiću, jeste stres, koji je postao neizbežan deo modernog života. U savremenom društvu, ljudi su pod stalnim pritiskom da postignu što više, da ispunjavaju društvene norme i da se brzo prilagode novim okolnostima. Jerotić je smatrao da stres nije samo negativan uticaj iz spoljnog sveta, već i unutrašnja reakcija na sve ono što se potiskuje u psihi. Dugotrajni stres, koji se akumulira u telu bez mogućnosti da se pravilno obradi, postaje okidač za mnoge ozbiljne zdravstvene probleme.
Upravo zbog toga, Jerotić je ukazivao na važnost prepoznavanja i upravljanja stresom. On je smatrao da dugoročni stres može dovesti do bolesti poput hipertenzije, srčanih oboljenja, pa čak i dijabetesa. Emocionalni faktori, kao što su anksioznost, bespomoćnost i stalno nezadovoljstvo, mogu oslabiti imunološki sistem, što čini organizam podložnijim infekcijama i ozbiljnijim bolestima.
“Imunološki sistem se u celom svetu naziva psiho-neuro-endokrino-imunološki. Psiha je ključna,” objašnjavao je Jerotić, ukazujući na vezu između emocija, nervnog sistema i imunološkog odgovora. Osobe koje se bore sa neizrečenim emocijama često imaju problema sa štitnom žlezdom, što je, prema Jerotiću, povezano sa psihološkim osnovama bolesti.
Duhovnost i vera kao terapija
Vladeta Jerotić je verovao da je duhovnost ključni element u lečenju svih bolesti. U njegovom pristupu zdravlju, telo nije bilo odvojeno od duše i uma, već su svi ovi faktori činili celokupnu ličnost. Jerotić je često isticao da, iako medicina može imati važnu ulogu u lečenju, samo lečenje tela nije dovoljno ako se ne posvetimo i duhovnim potrebama osobe. Vera, nada i ljubav bili su osnovni elementi koji mogu pomoći u procesu isceljenja.
Jerotić je naglašavao važnost unutrašnje ravnoteže i duhovnih praksi kao što su molitva, meditacija i introspekcija, koje mogu značajno doprineti fizičkom i emocionalnom zdravlju. Duhovno isceljenje, prema njegovom mišljenju, ne bi trebalo biti zanemareno u svakodnevnom životu, jer bez ovog aspekta, pravi proces isceljenja nije moguć.
Kombinacija savremene medicine i duhovnih praksi
Vladeta Jerotić nije bio protiv savremene medicine, naprotiv, smatrao je da je ona neophodna za lečenje mnogih bolesti. Međutim, on je uvek naglašavao da medicinski tretmani neće biti potpuno efikasni ako se ne integrišu sa duhovnim pristupom. Integracija savremene medicine i duhovnog zdravlja može doneti bolje rezultate, jer telo, um i duša funkcionišu kao celina.
Njegovo uverenje da “bez vere, nade i ljubavi, telo neće pronaći put do ozdravljenja,” odražava duboko filozofsko i duhovno razumevanje zdravlja i bolesti, pozivajući nas da razmotrimo kako se nosimo sa stresom, emotivnim teškoćama i načinom života. Samopomoć kroz emocionalno i duhovno isceljenje često je ključna za trajno lečenje, jer omogućava osobi da postigne unutrašnji mir, koji je temelj zdravlja.
Vladeta Jerotić svojim učenjima o dubokoj vezi između tela i uma ostavio je neizbrisiv trag u filozofiji zdravlja. Njegovo verovanje da sve bolesti imaju psihosomatsku osnovu poziva nas da razmotrimo ne samo naše fizičko, već i mentalno i duhovno zdravlje. Jerotićeva filozofija o ravnoteži tela, uma i duše daje snažnu poruku: zdravlje nije samo biološki proces, već duboko povezan sa našim emocionalnim stanjem, načinom života i sposobnošću da se nosimo sa stresom.
