Dve mlade žene koje poznajem sa posla su se prepirale o tome koja je žena pametnija – ona koja je kroz mukotrpan rad i obrazovanje izgradila karijeru, upravlja velikim timovima i ulaže u sopstveni razvoj, ili ona koja je pronašla partnera koji joj je omogućio lagodan život bez mnogo truda? Njihova diskusija ostavila me je u razmišljanju na putu kući, jer obe perspektive imaju svoje prednosti, ali i skrivene izazove.
Prva žena, koja je postigla sve vlastitim trudom, živi pod velikim stresom. Ustaje rano, telefonski pozivi je prate tokom celog dana, i nema mnogo prostora za opuštanje ili slobodno vreme. Njena karijera je impresivna, ali cena koju plaća za takav uspeh može biti visoka. S druge strane, druga žena možda deluje kao da je lako došla do svega, ali njen oslonac na partnera nosi sa sobom rizik zavisnosti. U svakom trenutku, sve što je stekla preko te veze može se izgubiti, što stvara drugačiju vrstu nesigurnosti.
Ove situacije podsećaju nas da su životni prioriteti i definicije sreće različiti. Za neke žene sreća znači profesionalni uspeh i nezavisnost, dok za druge to možda znači sigurnost i mir u porodičnom životu. Neke žene pronalaze sreću u umetnosti, nauci ili putovanjima, dok druge sreću pronalaze u majčinstvu ili posvećenosti partneru. Svi imamo jedinstvene životne puteve, i ne postoji univerzalan odgovor na pitanje koja je žena pametnija ili srećnija.
Jedan primer koji ilustruje složenost ovog pitanja je scena iz filma gde uspešna poslovna žena dolazi kući kasno noću, izuva neudobne, ali skupe cipele, i izjavljuje kako mrzi svoj život. Iako spoljašnji svet vidi njenu poziciju kao uzornu, ona se oseća zarobljenom u svetu površnih odnosa i konstantnog pritiska. Bacanjem skupe čaše na mermerni pod, simbolično izražava svoje nezadovoljstvo.
Ovde možemo povući paralelu sa filozofskim razmišljanjima. Francuski filozof Žan-Pol Sartr je govorio da ljutnja i zlo proizilaze iz ograničenja, a ne iz istinske pameti. Pamet, prema njemu, nije samo sposobnost za analizu i postizanje ciljeva, već i sposobnost da se prevaziđu negativne emocije poput iritacije i besa.
Ovaj koncept me podseća na iskustvo sa jednom starom profesorkom, koja je imala reputaciju velikog autoriteta u svojoj oblasti. Iako je bila izuzetno inteligentna, u privatnom životu je pokazivala sklonost ka sitničavim raspravama i nervozi. Njena pamet nije doprinosila njenom unutrašnjem miru, što je dovodilo do konflikata sa drugima. Ovo iskustvo me naučilo da prava inteligencija uključuje i emocionalnu zrelost, sposobnost prilagođavanja i toleranciju prema drugima.
Još jedan primer dolazi iz priče o mladiću koji je zahvaljujući podršci starijeg kolege uspeo da ostvari svoje snove. Kada je glumac Nikola Kojo bio mlad vojnik, iznenada ga je posetio Dragomir Bojanić Gidra, poznati glumac, koji je došao samo da ga ohrabri i pruži mu podršku. Ovaj gest pokazuje kako su prave vrednosti i pamet više povezane sa empatijom i brigom za druge, nego sa spoljašnjim dostignućima.
Na kraju, mudrost se ogleda u sposobnosti da pronađemo balans između svojih želja i stvarnih potreba. Pamet ne znači samo akumulaciju znanja ili materijalnih dobara, već i razumevanje sopstvenih emocija, kao i emocija drugih ljudi. Najpametnije žene koje sam sreo bile su one koje su bile strpljive, smirene i privržene. Njihova snaga nije se ogledala samo u njihovim postignućima, već i u njihovoj sposobnosti da zadrže unutrašnji mir, bez obzira na okolnosti.
Dakle, pitanje koja žena je pametnija nije jednostavno. Svako definiše sreću i uspeh na svoj način, a prava pamet leži u sposobnosti da prihvatimo sebe i druge, da pronađemo radost u svakodnevici i da budemo zahvalni za ono što imamo. Različiti putevi često vode do istog cilja – unutrašnjeg zadovoljstva i smislenog života.
