Feđa Stojanović, jedan od značajnih glumaca jugoslovenskog i srpskog teatra i filma, zauvek nas je napustio 2021. godine u 73. godini života. Njegova poslednja godina bila je obeležena borbom sa bolešću i pokušajem da se što kvalitetnije iskoristi vreme koje mu je preostalo.
Borba sa bolešću i život do poslednjeg daha
Krajem 2020. godine Feđa je operisao tumor na bubregu, a lekari su mu odstranili jedan bubreg. U tom trenutku delovao je optimistično, izražavajući nadu da se bolest neće proširiti. “Da mi nisu rekli da mi je izvađen bubreg, ne bih ni znao,” izjavio je glumac tada. Oporavljao se trudeći se da vodi miran život, izbegavajući stresne situacije i posvećujući se radu, jer je umetnost za njega bila i profesija i način suočavanja sa životnim izazovima.
Rani život i susret sa glumom
Rođen 31. januara 1948. godine u Aleksincu, Feđa je odrastao u porodici učitelja. Njegovo ime ima rusko poreklo, budući da je njegov otac bio veliki rusofil. Porodica se kasnije preselila u Beograd, gde je Feđin otac promenio profesiju i završio pravo, dok je majka preuzela vođenje dramske sekcije, što je značajno uticalo na Feđinu buduću strast prema glumi.
Još kao dete, Stojanović je osetio čari pozorišta. Njegova prva uloga u filmu „Nikoletina Bursać“ donela mu je ne samo umetničko iskustvo već i finansijsku pomoć porodici, koja je tada živela skromno. Upornost i ljubav prema umetnosti vodili su ga kroz život. Iako je nekoliko puta pokušao da upiše režiju, nije bio primljen, pa se nakratko okrenuo pravnom fakultetu. Ipak, umetnički poziv ga je vratio na pravi put, te se na trećoj godini studija prebacio na glumu u klasi Milenka Maričića.
Njegov talenat ubrzo je prepoznala Mira Trailović, koja mu je omogućila angažman u „Ateljeu 212“, što je označilo prelomni trenutak u njegovoj karijeri.
Porodični život i lične tragedije
Feđa se ženio dva puta. Prvi brak sklopio je u mladosti, sa svega 25 godina, sa svojom srednjoškolskom ljubavlju. Iako je brak trajao kratko, on i njegova prva supruga ostali su u dobrim odnosima. Iz tog braka dobio je sina Uroša Stojanovića, koji je sledio očev umetnički put, postavši režiser poznatog filma „Charleston za Ognjenku“.
Tragičan obrt u Feđinom životu desio se 2017. godine, kada je njegov sin Uroš preminuo u 44. godini života. Feđa je sa bolom pričao o tom trenutku, otkrivajući da mu je vest o sinovljevoj smrti stigla iz Amerike, gde je Uroš živeo. “Sve je bilo iznenada,” rekao je Feđa. Uroš je bio zdrav, tek oženjen, i delovalo je da ga čeka svetla budućnost. Uzrok smrti ostao je nejasan, mada se sumnjalo na srčani udar.
Feđa je govorio da je Uroš bio kompleksna ličnost, introvertan i teško pristupačan. “Naša komunikacija poslednjih godina bila je isključivo preko e-mailova,” prisetio se glumac. Uroš je izbegavao da dolazi u Srbiju, a izjavio je da će se vratiti tek „u metalnom kovčegu“. Ta udaljenost i otuđenost predstavljale su dodatni teret za Feđu, koji je već nosio breme tuge zbog gubitka sina.
Karijera obeležena posvećenošću i ljubavlju prema pozorištu
Feđa Stojanović bio je jedan od stubova srpskog teatra. Njegov rad u „Ateljeu 212“ i uloge u brojnim filmovima i serijama svedoče o njegovoj harizmi i glumačkom umeću. Njegova sposobnost da se transformiše u različite likove i prenese emociju bila je inspiracija mnogim mlađim generacijama glumaca.
Iako je Feđa kroz život prolazio kroz velike uspone i padove, nikada nije odustajao od svoje ljubavi prema umetnosti. Njegova energija na sceni bila je nepresušna, čak i u trenucima kada se suočavao sa teškim ličnim izazovima. Njegova priča svedoči o čoveku koji je kroz umetnost pronalazio smisao, čak i u najmračnijim trenucima.
Zaključak: Život ispunjen umetnošću i borbom
Feđa Stojanović ostavio je neizbrisiv trag u svetu glume, ali i u srcima svih koji su ga poznavali. Njegov život, iako obeležen velikim ličnim gubicima, bio je primer hrabrosti i ljubavi prema umetnosti. Njegova priča podseća nas na snagu ljudskog duha i važnost traženja svetlosti čak i u najtežim trenucima.
Iako ga više nema, Feđa nastavlja da živi kroz svoje uloge i sećanja svih koji su imali privilegiju da ga gledaju na sceni ili sretnu van nje. Njegova karijera, obeležena talentom i posvećenošću, zauvek će ostati deo kulturne baštine Balkana.
