Na graničnom području između Tajlanda i Burme, u udaljenim selima, živi pleme Padaung, poznato po jednoj od najneobičnijih i najposebnijih tradicija na svetu. Devojčice i žene ovog plemena nose bakarnu “ogrlicu” oko vrata, stvarajući iluziju dugih vratova, što je postalo prepoznatljiv znak plemena. Tradicija “dugih vratova” za mnoge predstavlja simbol lepote i društvenog statusa, dok za same pripadnice plemena predstavlja duboku povezanost s njihovom kulturom, verovanjima i identitetom.
Svi u plemenu Padaung veruju da je ta tradicija deo njihove duhovne baštine, a devojčice počinju da nose prstenje sa svega pet godina. U početku, dodaju samo jedan prsten oko vrata, ali kako rastu i razvijaju se, prstenje se postepeno dodaje. Do desete godine, težina prstenja može doseći oko jednog kilograma, a tokom godina broj prstenova se povećava. Kada devojčica postane žena, prstenje može biti teže čak i do šest kilograma, dok maksimalni broj prstenova koji žena može nositi iznosi 25. Žena koja uspe da stavi sve ove prstenove smatra se izuzetnom u svom plemenu i za nju se smatra da je najbolja kandidatkinja za brak.
Ova tradicija, koja na prvi pogled može izgledati bolno i čak mazohistički, duboko je ukorenjena u kulturi plemena. Iako prstenje ne pravi stvarni “duži vrat”, efekat je postignut pomicanjem ramena prema dolje i sprečavanjem normalnog razvoja vratnih mišića. Na taj način, žene koje nose prstenje postižu željeni vizualni efekat: duži vrat. Iako ovu praksu prate mnogi mitovi, prava svrha nošenja prstenja je socijalni i kulturni značaj koji ima unutar plemena.
Jedan od mitova kaže da su se duhovi plemena davno pobunili protiv predaka i odlučili da ih kazne slanjem tigrova. Kako bi se zaštitili od tigrova, članovi plemena su stvorili oklope oko vrata. Druga legenda tvrdi da su samo devojčice rođene u sredu, za vreme punog meseca, bile odabrane da nose prstenove. Bez obzira na mitove i legende, danas su prstenovi deo svakodnevnog života i identiteta žena iz plemena Padaung, a njihove priče su postale deo šireg narativa o očuvanju tradicije.
Uprkos tome što je tradicija “dugih vratova” postala atrakcija za turiste, ona ima i dublje značenje za samo pleme. Žene Padaunga, koje se često nazivaju “žene žirafe”, nose ovu posebnu tradiciju kao znak svog pripadanja, hrabrosti i lepote. Iako se radi o fizikalnoj i psihološkoj prilagodbi, prstenje je postalo neizostavan simbol identiteta plemena. Tradicija nosi sa sobom bol, ali i duboku povezanost sa zajednicom i korenima plemena.
S obzirom na to da je nošenje prstenja obavezno, žene koje se odluče za ovu tradiciju ne mogu da je lako napuste. Ipak, sa dolaskom turizma, ova praksa je postala značajan izvor prihoda za pleme. Turisti iz celog sveta dolaze da vide “žene žirafe” i da se fotografišu sa njima, što je postalo način za zarađivanje za život. Odrasle žene sa prstenjem oko vrata mesečno dobijaju oko 30 evra i 30 kilograma pirinča od starešina plemena. Roditelji devojčica, čije ćerke počnu da nose prstenove, takođe dobijaju finansijsku pomoć, koja se koristi za pokrivanje životnih troškova.
Pre dolaska turizma, članovi plemena Padaung živeli su od poljoprivrede, ali su često imali problema da zadovolje osnovne životne potrebe. U prošlim vremenima, radili su na poljima pirinča čitav dan, a teško su dolazili do dovoljno sredstava za život. No, dolazak turista značajno je promenio njihov način života i pružio im ekonomsku sigurnost. U današnjem društvu, žene su te koje zarađuju za život porodice, dok se muškarci uglavnom brinu o deci i obavljaju kućne poslove.
Pored toga, pleme Padaung se tokom vremena menjalo i postalo mnogo prijateljskije prema spoljnim svetovima. Današnji Padaunzi su mnogo otvoreniji i gostoljubiviji prema turistima nego njihovi preci, koji su bili poznati po ratovanju sa susednim plemenima. U mnogim slučajevima, pleme sada živi u miru s okolnim zajednicama, a turizam im je omogućio bolje ekonomske prilike.
Zahvaljujući ovom zanimljivom aspektu njihove kulture, pleme Padaung nastavlja da izaziva fascinaciju širom sveta. Zbog svoje tradicije, ona ne samo da je postala prepoznatljiv simbol identiteta plemena, već je i neizostavan deo turizma u ovom regionu, čineći ga jednim od najposećenijih mesta na svetu. Iako mnogi gledaju na ovu praksu kao na neobičnu i bolnu, za članove plemena ona predstavlja duboku povezanost s njihovim predcima i tradicijama, čuvajući sećanje na prošlost dok se istovremeno prilagođavaju savremenom društvu.
